Jedan od onih filmova kojima se često vraćam, zapravo pogledam ih svaki put kad ih prikazuju na televiziji, a mogli bi se staviti u kategoriju ‘guilty pleasures’, svakako su i Riddickove kronike, drugi dio sage o pravom filmskom antijunaku, Furijancu Riddicku.
Naravno, ulogu života u filmu je ostvario Vin Diesel, što je bilo dovoljno pravim ‘filmofilima’ i ostalim snobovima da Riddicka odbace odmah u početku, a pogotov drugi dio, posprdno nazivanom kompotom svega i svačega što se moglo ubaciti u jedan takav, ZF akcioni film.
E, pa dragi moji, ne ide to tako. Prvi dio Riddicka, Planet Tame, bio je odličan, hermetičan, zlokoban i izvanredno režiran film, a, ni drugi dio za njim nimalo ne zaostaje. Zapravo, ne sjećam se filma s više stila od Riddickovih kronika, pogotovo što se tiče stilizacije likova. I negativaca, i pozitivaca, zapravo se radi o jednoj prvoklasnoj gotičkoj rock operi, odličnog tempa, originalnih negativaca, i odlično snimljenih akcionih scena. A tu je i doza ozbiljnosti, zatvor u Kronikama jako me podsjeća na zatvor u još jednom podcijenjenom ZF filmu, Alien 3 Davida Finchera.
Jedino što zamjeram filmu, a tu su, pretpostavljam, odlučujuću riječ imali producenti, je što ne traje malo duže, bilo je tu jakih detalja, likova i događaja koje se moglo i malo opširnije objasniti i prikazati. Zapravo, najbolje bi bilo da su Kronike pretvorena u dva filma, pa možda čak i trilogiju, ima tu dosta materijala. Kad može Hobbit trajat osma sati, mogle su i Kronike. Nepravda, koliko čitam po netu, će se ispraviti, od drugog dijela napravit će se TV serija. E, to sa zadovoljstvom čekam. Ne radi se tu uopće o ‘guilty pleasures’, već o ozbiljnom i odličnom filmu.
