‘Imao sam sina, sportaša, odličnog učenika, budućeg reprezentativca, ponos moj. Imao je petoricu najboljih prijatelja, jedan je bio ženskaroš, drugi mangup, treći je problematičan, četvrti moglo bi se reći tužan, a peti pravi zabavljač, vragolan. Sva šestorica različitih karaktera a opet najbolji prijatelji. Jednog dana se moj sin nije vratio sa treninga. Udario ga je automobil. Dvadeset i dva dana se borio, ali je izgubio. Dvadeset i dva dana oni nisu izlazili iz bolnice, dvadeset i trećeg su plakali kao mala deca. Na njegov rođendan, koji nije dočekao nažalost, smo otišli na groblje, ja, žena i kćerka i ono što sam video taj dan mi je samo dokazalo koliko su se oni voljeli. Sva petorica sjede na rubu groba, piju pivo i pričaju sa njim. I tako već 10 godina na njegov rođendan oni dođu, sjednu i pokazuju da pravo prijateljstvo ništa ne može prekinuti. Hvala im.’
foto: ilustracija
