ŠIBENSKA PRIČA: Ćakula s Matom Gulinom

-Evo piturava san stare drvene škure…….-

I sad lipo na kupanje?

-Neeee, ne kupam se uopće, prošle godine 2 puta, a ove godine i manje, ne ulazim ispod 27. A vidiš čudija san se svojoj materi kad je uvatila pedesetak godina zašto ne ide na  kupanje… ma nema više druženja, zajebancije…-

Znači Jadrija:

– Masna ulica, to ti je bija centar, prvih pet kabina, Tončina, Čedo Trojan, Kose, pa ja, Mačak. To se kuvalo, Seka Juras(ovica), pravili smo masne noći, kužinavali, a sad su svi uveli vodu i struju u kabine, a ja neću to, onda mi to nije to. Sad popijen kavu i pročitan novine, čekan da se žena okupa i idemo kući. A di su ti Martinska i Paklena…  Dok san bija mali mulac trenira san plivanje, tu je bija Mile Nakić,  bavija se plivanjen, Bojan Krvavica, pokojni Mišo Knežević , vozija je remorker s rive na  Paklenu, pekle su se pidoče, zajubljivalo, a da ne pričan svašta .. Slavka, Martinović, skoči na bove pa plivaj…-

mate gulin 3 150716

Znam vas što izdaleka i izbliza ciljeli žvot. Nekad mi djelujete strogo a nekad kao dobri dida kojem možeš radit šta hoćeš…

– Ja san kući sasvim drugčiji, ja kući mučin, sa ženom pričan samo šta ćemo za ručak, di ćemo šolde, a vanka se se zajebavan, a i to mi više nije zanimljivo, eventualno kad idemo s kazališten negdi vani ali i onda se prvi dignen, iden leć, prije bi ja osta, ne mogu ja to više izdurat, valjda to s godinama dođe-.

Eee tu smo sad… ispada da vi na papiru imate 74 godine, a to baš ne izgleda tako…

– Slušaj, danas san trevija jednu malu, bila je tu i njena mater: ‘ooo barba Mate šta krasno izgledate, niste se ništa prominili’-, a ja joj kažen ‘ja ti sad živin u formalinu. hahaha…’

Kad ste točno išli u mirovinu?

-2008.-e… poslali su me… mene i Peru Mioča isti dan, čudno mi je to bilo, lipo su nam kupili po laptop i ispratili nas, mada smo mi odlično radili… Keke, kojeg san sve naučija, Pave Roca, bilo je svega i svačega i novaca, bilo je ideja, ali sad mi je nekako… Evo festival je bija a ja nisan ni na jednu predstavu iša, nema više starih festivalaca, neki su i umrli…-

mate gulin 2 150716

Fale dani, fale neki ljudi?

– Mi smo na moj rođendan 29.6. na sv. Petra i Pavla, jer je Pere sveti Petar, a Pave je sv. Pavle, išli u ” Marendu “, Jakša Fiamengo, pokojni Tom Durbešić, Astra Božičković, pokojna Mara Braut, i dobro bi proslavili i to se iz godine godine pretvorilo u ‘pjesničke večeri u podne’, skupilo se oko 50 ljudi, pa je Ivo Brešan mora završiti okrugli stol  da bi u 11 doša. Onda se to sve skupa preselilo na brod, ” Liricu “,  naše glumice Jasminke Antić pa je to naraslo na 100 ljudi. Svugdi smo išli, onda je Dragan Zlatović kao direktor kazališta, jednim dijelom to i finacirao, imali smo i sponzore a i mi sami, donosili smo spizu, bronzine, fažol, orzo, leće, svega, onda bi od pokojnog Marka Paića žena spremila pure i brudet, kroštule, fritule..-

Toliko pokojnih, da li vam nedostaju?

– Kako ne, u ovim godinama umiru ti ljudi koje znaš od mladosti, a nemaš se šta čuditi,  kad prođeš 70-tu nema te šta iznenaditi…a jučer san ga vidija a piše: iznenada preminuo u 90. oj,…-

Kad ste prvi put nastupili?

-Sa glumcima u pravoj predstavi ’66 i te godine sam ima 4 premijere u 5.-om misecu.

Počeja san ti prvo s kazalištem lutaka ’56.-e, 60 godina ima od toga, predstava Loptica skočica, u baraci Kazališta lutaka, redatelj je bija Ilija Ivezić, odma posli toga Djevojčica sa žigicama koju sam ja nedavno napravio kao mjuzikl u našem kazalištu s dicom. Ma bavija san se sa svačin…pisanje, pivanje, gluma,navigava..-

mate gulin 9 150716

 Navigavali ste?…

– Završija san tehničku školu, navigava priko lita 2, 3 miseca , šoldi su bili dobri, onda je bilo dobro jer su brodovi stajali u luci, pa su pomorci govorili kad je vitar puva u provu.. uuu  evo devizni vitar.’-

Ispada da ste išli u mirovinu da bi tek onda postali prepuni posla i tražen hrvatski glumac. Film, serije, kazalište pa onda tv reklame itd.. a di vas nema?

– Ja san tija biti glumac od malih nogu, odma, ali moja mater nije tila svatiti, ona je bila krojačica, ćaća je poginija u ratu… Ona je tila da ja završin nešto normalno, da buden čovik, tehničku školu, a ja san pada, pa večernja, pa u drugi razred večernja škola, izbacivalo me..vladanje, a neopravdanih sati… Ma ima san sve jedinice samo mi profesor iz termodinamike, naš Keko nije tija dati jedinicu, reka je:   neću ti za dišpet dati jedan mada je i on triba , a ima san takve ocjene jer san mislija samo na glumu.

Ja san se odma uvalija u Titove mornare di su bili pokojni Genda, Dvornik, Vidović, u pi.ku materinu, svi su pokojni…onda san tamo bija cilo vrime, pa sam piva bez mikrofona u domu tehničke škole, Đorđi Peruzović i ja. Nije bilo mikrofona, jedan puta san se pitura u crno u Louisa Armstronga i tu san ja zajeba školu.-

Dakle, glazba je..

-Ma čekaj, onda me ponovo izbacilo i pribacilo u Osijeku treći razred, di san režira prvi put ” Devet gomolja”  od Mirka Božića, ali su me i tamo izbacili zbog nekih pizdarija koje su se tamo dogodile a onda san se vratija u Split i  jedva diplomira tu tehnčku.

Čekajte, što ste vi po struci?

Ja sam sa srednjom strojarski tehničar a s akademijom producent. U Beogradu je bio jedini fakultet za to, a nisam moga ići na glumu jer san ima više godina, pa sam odabra produkciju na izvanrednom studiju. Radija san, studira, statira, vodija program i bija glazbeni urednik na studiju B, pisa u časopisu, pa san bija reporter – iša’ san po festivalima, snima reklame, upozna dosta ljudi. Studira je smenon Milan Štrljić, Žarko Radić, Aljoša Vučković…

Onda me primija pokojni Fedor Škubonja, direktor u Zvezda film di san bija direktor produkcije, a oni su se bavili naručenim kratkim i dokumentarnim  filmovima, a onda smo krenuli i sa igranim sa  “Pjevam danju, pjevam noću”, ” Došlo doba da se ljubav proba” , “Ljubi, ljubi, al’ glavu ne gubi “, a od toga je nastala serija “Žikina dinastija “.

Bija sam tamo 15 godina, vratija san se u Šibenik 1983.-e, Drago Putniković me zaposlija ka’ organizatora. Onda je svaka firma imala dramsku, pa san skupija sve najbolje i napravili prvu predstavu ‘Ni u moru mire…’, pa ‘Hamleta iz Mrduše…’,  s kojon smo 110 puta gostovali po ciloj Jugoslaviji i za koju je Brešan reka da se možda samo ona Gavelina može miriti sa njon, jer sve su uglavnom bili amateri…u to vrime on je bio umjetnički direktor  a Keke, Pave Roca i ja smo sve radili. Ja san još bija honorarni glumac, a na plaći kao producent, organizator.-

mate gulin 11 150716

Koja Vam je najgledanija kazališna predstava?

-‘Muž moje žene’. Anđelko Babačić i ja, Gavranova predstava, igrali smo je priko 170 puta

Smoje bi Vas kapara za Malo i Velo misto, siguran san..

-E, ali to ti je onda Marušić odlučiva, uglavnom splitski glumci, ali ja san’ adaptira njegove tekstove u monodramu ‘Profundaj se zemjo.’

Opa?

-Ma da, Smoje je bija na premijeri, bija je jako zadovoljan, to ti je bilo krajem 80-ih.

Napisa je Jakša (Fiamengo) da san ja šibenski Boris Dvornik, da igram samog sebe.-

Jesu li psovke dio dalmatinskog jezika?

– Brešan je dobar čovik, naivan ka dite. Otišli smo u Mađarsku na gostovanje, ne volim hodati, a on da i onda je rekao profesoru Miji Karagiću, predstavniku mađarskih hrvata: Znaš ti kako se u Šibeniku kaže neću?  Kako:?  ‘oću ku.ac!“ A sad ćeš viditi kad dođe Mate. Doša ja prije ručka, pijuckaju oni, kaže Ivo Miji: Čuo sam da ovdje blizu postoje neke arheološke iskopine, pa mi mogli nakon ručka do tamo? Je, nije daleko, jedno 5, 6 kilometara. Mate, hoćeš ti s nama?, A ja: ‘oću ku.ac! Jesam ti rekao. Na kraju, kad smo išli ća pitan’ ja Miju ‘oćeš doći na festival, a on: e ku.ac neću!’-

Polivalentni ste:  producent, glumac, organizator, stand up i opći komičar, pišete i još toliko toga a cijelo vrijeme čekam da se dotaknemo muzike?

-Ma slušaj ovo, pi.ku materinu, haha.. Postirske fraje na Braču, pisma ‘Samo jedanput vidija san nju’, Džeki Srbljenović dirigent, a hrvatsko proljeće… kaže da nisu došle note, a ja doša iz Beograda, pozva me Arsen, dođe Minja Subota i riješi stvar, a ja se od ida nalijen i nastupim zadnji. Đžeki se demonstrativno makne ka dirigent orkestra, aj zamisli to!  Ja svima muzičarima dan note. Ispalo je groznooo, raspad, a ja pivan svoje, a moji šibenčani bravo, cviće..I onda ja kako sam bija raz.eban, otišli smo u konobu, uzeja gitaru i počeja pivati i onda ti je je u Studiju Pero Zlatar napisa: ‘Ovo je fešta a ne fraje’.-

-A di su nastupi s grupom MI, Magnetima, počelo je u Domu armije sa 15, 16 godina, Kućica u cvijeću, Marinela.. Prvi nastup je prenosio radio, zamisli radio, emisija “Mikrofon je vaš”, bila je audicija u glazbenoj školi a priko puta su mlikarice parkirale magarce i kad smo imali sat zbornog pjevanja, magarci bi zarevali a profesor Viličić: evo van daju intonaciju. Sugerirali su mi da pivan Djevoko mala i sutra dan osvojin prvu nagradu. Slijedeće godine san nastupa ka imitator. Imatirao sam Vicu, Terezu,  Arsena, Gabi, Mišu,…

mate gulin 6 150716

Radite u tolikoj mjeri da nemate vrimena  ni za sebe?

-Larin Izbor, Stella,Loza, Osmi povjernik, Pismo ćači, A perfect day s Beniciom del Torom, Olgom Kurylenko i Tim Robinssom, Ne gledaj mi u pijat, Kud puklo da puklo, ko će se svega i sitit…film Anka šta će izići uskoro s Ericom Cantona i tvojon malon, film od Aćimovića, na sve strane san, a reklame za televiziju, sad me opet zovu i za to…. a ček’ , onda video spotovi Miši, dva za Crvenu  Jabuku, a  zva me nekidan Petreš za neku pizdariju, ali nisan ima vrimena, sad iman nakakav dokumentarac za Hrvatsku televiziju u povodu 950 godina grada Šibenika.

Film ili kazalište?

-Kazalište,  film zna biti naporan. U kazalištu mi je najdraže jer imaš publiku isprid sebe, živi kontakt, osjećaš..a  film je perikula, gledaš u kameru…Poskok, Muž moje žene, Hamlet, Hidrocentrala,….(op.a. – Matin opus je veći od ovog intervjua tako da ga ne navodimo), koliko san već puta umra, a sto puta, a koliko sam puta igra popove, ima toga ahaha… –

Šibensko kazalište?

-Ma to triba biti pravnik ili ekonomista, nema se tu šta direktor ili ravnatelj mišati u struku. To tako ide. Kad je Drago Putniković bija direktor on je meni dava otvorene ruke i sve je štimalo. Došli su u kazalište ljudi koji nemaju pojma o umjetnosti. Ima toga po ciloj Hrvatskoj.-

( Tu Mate čini mi se iz poštovanja prema gradu i kolegama ostaje suzdržan, a vidim po njemu da bi htio da mu ‘njegovo’ kazalište ‘svitli’; nije zadovoljan. )

Ipak, jedan od najvećih ako ne i najveći uspjeh je da ste da ste postali dida.

– Unuka Mila, stvarno je mila (ozaren je Mate i glas mu je mekši), ima godinu i 7 miseci, sutra mi dolazi, jer joj mater i ćaća rade, pa san sutra dadilja. Svaku rič koju čuje čapi na svoj način, a ja joj pivan, a govorin pizdarije, lula luške, ringe ringe raja i uvik se bojin da kad prođu 3 dana da ne zaboravi. Mala mene više voli nego babu.-

Je li imate gricule da ste propustili ili da bi nešto prominili?

-Da sam možda otpočetka studira glumu, bija u Zagrebu, napravija bi i da sigurno više.-

A šta je s onim legendarnim motorom?

-A zvali su me Mototaur, to je bija ATX motor, 50 kubika, malo san ga izmučija, iša san ga renovirarti, rastaka ga, pa ga više nisan zna sastaviti.-

Fetivo šibenski će za kraj intervjua, a naravno da smo još teke ostali i palo je tu još zajebancije…

Zaista ne mogu stati sve stvari iz bogatog Matinog života i karijere. Nagrade grada, Županije, Zlatne arene, ostale nagrade, kazalište, filmovi…to lijepo okrenete na internetu, biće dovoljno:  Mate Gulin

Može li za kraj koja šibenska baza ?

Mišo Zlatović: -Ćaća baci mi sto dinara, došle su japanke.

Ćaća: Šta ti nije dosta naših ženskih nego bi plaća još i japanke! – on je inače bio lijevač u ferolgurama, pa je prepravija osobnu ( prije je pisalo zanimanje ) u pjevač.

 

Komentiraj

komentara
Komentari objavljeni pod određenim korisničkim imenom nisu stav uredništva ili izdavača, pa ne snosimo nikakvu odgovornost za štetu trećoj osobi.