ŠIBENSKA PRIČA: Deana Bujas- vertikala šibenskog kazališta

Deana Bujas, dugogodišnja tajnica Hrvatskog Narodnog Kazališta u Šibeniku, odvojila je vrijeme za nas netom prije godišnjeg odmora . Ova izvanredna, a prije svega humoristična žena ispričala nam je svoju životnu priču i podijelila s nama crtice iz svoga života.

-Ja uopće ne znam zašto sam ti ja zanimljiva. Ajde, pitaj ti možda se i nečeg sitim- opali me pogledom Deana.

-Dobro, dobro evo ajmo od životnog početka. Čija si, znaš ono standardno pitanje- otpijem malo kave sa smješkom.

– Rodila san se kao Deana Franulović u Šibeniku, mama mi je rodom iz Stankovaca, a tata podrijeklom iz Korčulanin, koji se nije rodio u Blatu na Korčuli nego u Sao Paolu. Sa 16 godina se vratija kući brodom Partizankom-njegova  familija i moj ćaća. Puno sam se naslušala o Brazilu, al nikad tamo nisan otišla. Ipak, najviše mi je ža šta su moj čača i negove sestre i brat stalno pričali portugalski, a ja taj jezik nikad nisan naučila jer u tim godinama je cilj bija ić vani, a ne sidit s roditeljima u kući-

Deana kaže da je njezina mladost bila jednostavno predivna. U to vrijeme išla je u gimnaziju,šetala po Poljani i Rivi, izlazila na mjesta koja, na žalost, više ne postoje.

kazaliste tajnica deana 250716 2

-Moja mladost je bila najlipša na svitu. U to vrime, počelo je doba diskoteka. Današnji Veslo, a nekad Alta koju je vodija Zoran Škugor. Izlazilo se svaki vikend. Disko gimnazija je onda bila u počecima, pa smo bili okrenuti Alti. Al glavni kafić je ipak bija- Gold. Skale i kafić- sve je bilo puno, to ti je bilo di je Dobrić, jel znaš?-

– Ajme Deana, pa znan di je Dobrić- kažem ja

– E dobro, one skale prema gori, ne znam šta je sad tamo. I išli smo u Šupuka, al Gold i Alta su nam bili glavne štacije.

Zanimalo me je li bila jedna od onih ˇšetačaˇ po Poljani .

-Pa normalno, šta me pitaš. Dvi trase je imala. Jedna na rubu poljane, a druga di je sad knjižnica. Išlo se kroz kalelargu, pa do Peke i nazad. Pa si gleda jel ti se ko sviđa. A onda kad završi škola, ko da je neko odsika Poljanu, sve se pribacilo na rivu. Koji su to dani bili! – zaključuje s osmjehom.

-Jel u to vrime bilo kakvog sadržaja u Docu?- pitam ja naivno.

-Dolac nije postoja, tu su bile samo kuće, ništa kafića. Do Alte je bilo ka da prolaziš kroz pustinju.

U priči se stalno spominjala Alta, i znala sam da se nešto važno tamo dogodilo. Deana je upravo u toj diskoteci upoznala svoga muža Jalu, kako ga zove od milja.

-Ja san ti uvik volila plesat, al san u tom svom plesu uvik bila nadasve ˇgracioznaˇ, pa san ga apsolutno nenamjerno dva puta opalila rukom više ni ne znan jel po glavi il po ramenu, pa je čovik odma požeija jednu takvu gracioznu djevojku. Počeli smo se javljati u đirevima po rivi, kliki i započeli vezu kad san ja imala 17 godina.

Deana je otisla na faks, ali ubrzo je odustala, vratila se kući i ostala trudna. Uskoro se zapošljava u TEF-u, a 1995. godine dolazi u kazalište. Miroslav Belamarić je tada bio ravnatelj, te je tražio novu tajnicu. Deana je došla na razgovor na preporuku prijatelja.

-Došla san na razgovor u kazališnoj kavani,čovik me pita jel znan engleski i rad na računalu. Ja rekla ne znan, a on da san primljena. Tako sam počela raditi u kazalištu.

Pita me jel mi napunila traku, želi me se rješit. E nećeš!

kazaliste tajnica deana 250716 3

Promjenilo se nekoliko ravnatelja u kazalištu, a Deana je postala pravi doajen tajništva. Još ne razmišlja o mirovini, a mnogo ljudi joj je ostalo u predivnom sjećanju. Neki su joj postali i prijatelji.

-Bilo je krasnih ljudi, a u sjećanju mi je osta profesor Brešan, koji mi je bija profesor u gimnaziji a kasnije kolega. Najzanimljiviji profesor. Ima tu jedna anegdota- on bi se toliko uživija u ta svoja predavanja, to je bilo ko da gledaš predstavu. Jedan put je na satu kola papirić na kojem je pisalo Banan je na plafonu! Ja se počela smijat, a profesor se trgnija i posla me kući. Kako san živila kraj škole, ćaća mi je doša isti tren, a Brešan je osta u čudu- ko smo mi, ko san ja i šta radimo kod njega.  Al moran spomenit moju Jadranku Šestan Kostanić, s njom san se našla u 40-ima. Teško da onda sklopiš nova prijateljstva. S njom san dobila prijatelja- njezin karakter mi se uklapa dobro.

-Prošlo je tu kroz kazalište puno ljudi, ali najinteresantnija su mi bila šibenska dica. Najdraže su mi ipak cure koje su meni bile na ispomoć. Ti mladi ljudi su odrastali isprid mene, pa i ti isto- kaže Deana

Danas najviše uživa u ulozi bake.Kaže da je baka, i materina ćer. Mali Bartol ima tri godine i tri mjeseca, i  Deana kaže da nije šta je njen, al je najljepši i najpametniji na svitu. Kad ima slobodnog vremena redovito igra tenis u parovima. Muž joj je nekad bio par, ali skoro je došlo do rastave i onda je Jale odigrao svoje, a u priču su upale prijateljice.

-Iman tu svoju žensku ekipu, mi ti svaki petak, bilo lito ili zima, idemo negdi. Bio di, na piće, pizzu, družimo se i to mi daje punoću životu.

-Znan da voliš brodove, jel još jedrite sa onom svojom jedrilicom?- pitam je.

– Ne diraj me u ranu- viče Deana- proda je u 5. Misecu. A nema di nismo s njon bili, sve otoke smo oplovili, a kad bi nam to dosadilo onda bi Vespu, koju fala Bogu, još nije proda, ukrcali na trajekt i po ciloj našoj Jadranskoj obali. Ajme ubila si me s ovon jedrilicon- hvata se za glavu

Zaključimo da ne voli ništa što vole stari ljudi, a ona se siti pionira u jedrenju na dasci.

-Moj muž Jale , Ozren Belamarić i Kose su bili pioniri jedrenja na dasci. Pa smo ti ja i Ivanica uz naše muževe počele jedrit. Propala je moja možebit  karijera jer je Jale, pogađaš, ima ozljedu, nije moga više jedrit i proda cilu opremu-

-Ima li neka anegdota koja ti je baš ostala u sjećanju? Znam i ja neke, nemoj reć  da si zaboravila- kažem joj.

-Aj ima jedna. U doba Zlatovića kao ravnatelja, ja ti dobijen razglednicu ljubavnog sadržaja, a prva rečenica je bila -Pratim vas! Zlatović i ja smo se skroz zabrinili, skoro smo počeli istraživat. Nije mi uopće imponiralo, nego me uspilo pripast, a inače nisan bojažljiva. Nakon misec dana friganja Mali Vrag, koji uopće nije Mali nego Veliki vrag, mi je prizna da mu je palo napamet da napiše takvu razglednicu! Spasila san se kad mi je to reka!

Deana ne ide često u kazalište, iako joj je to jako žao. Naime preselila se prije sedam godina u Žaborić, pa kako sama kaže koliko god je Žaborić blizu, toliko je i daleko.

-Neman vrimena, jer dođen s posla, obavin šta iman i onda mi je sve nabrzinu da idem u grad, pa tako kazalište pati. To me ne opravdava, tila sam, ali jednostavno neman vrimena u zadnje vrime.

Dobro, nekakve želje i pozdravi? Poruka?- pitam ja

-Mladima bi poručila da se ne prepuštaju letargiji, neke nove generacije su se previše prepustile, previše su postali negativni. Tila bi da prožive mladost šta lipše i otvorenije. A pošto ti želiš, pozdravljan priju Zoricu. Aj dovrši tu kavu, moran ić kući! – zaključila je Deana, a ja sam u sebi zapivala Mišin hit – Ostala si uvijek ista. Jedna od najhumorističnijih  žena koje sam upoznala.

 

 

 

 

 

 

Komentiraj

komentara
Komentari objavljeni pod određenim korisničkim imenom nisu stav uredništva ili izdavača, pa ne snosimo nikakvu odgovornost za štetu trećoj osobi.