ŠIBENSKA PRIČA: Radeći u Čistoći prošla je grad uzduž i popriko i nagledala se svega!

Bilo je oko dva sata popodne kad smo se gospođa Suzana i ja dogovorile naći na kavi i popričati malo o crticama iz njenog života. Suzana Vincetić poznato je gradsko lice jer godinama radi u Čistoći -od javnog wc-a, pa sve do sadašnjih relacija u samom centru grada, Suzana kaže da je u svojoj službi prošla grad uzduž i poprijeko.

Rođena Crničanka, nasmijana i pozitivna, izvadila je tabakeru, zapalila cigaretu, naručila capuccino i počela odmah sa biserima iz 21-godišnjeg  radnog staža.

-Ženo moja, bilo ti je tu svega, kad bi pričala sve sidile bi ode još pet uri! Evo sitila san se kako je uša jedan stari čovik i priča s nekim. Ajde kaže, šta ti je danas? Prije si normalan bija, a sad nećeš da izađeš, ajde više! Kad izlazi on sam, nikog nema s njin, a šta misliš, ženo moja, s kin je priča- i smije se na sav glas. – Biće je ima problema s prostatom- zaključin ja.

Zanimalo me kakvi su zapravo ljudi kad radiš takav posao, na što ona ozbiljno odgovara:

–A imaš dobrih ljudi koji se mogu pribrojat na prste, al’ moran reć da je bilo lipih situacija. Jedan dan je došla Poljakinja i bilo joj je slabo, povraćala je cili dan. Auto joj je bilo na Poljani, muž i dica otišli šetat po gradu a ona, jadna, stalno u zahod. Na kraju je moj muž iša s njima u bolnicu, do ponoć je bija s njima. Sutra ujutro čekala me poruka na radnon mistu da je sve u redu, zahvala i stavili mi 20 eura –

-Znalo je bit daj vode, daj cukra, nije mi dobro, sićan se bila je isto jedna naša iz grada došla s pijace da joj je slabo. Ja joj dala vode i zvala muža da dođe po nju, i sutradan čovik donija 20 deka kave i bombonjeru –

cistacica suzana vincetic 070716 2

Počela je Suzana raditi u Čistoći odmah nakon srednje škole, i  kaže da su joj dogodine u ožujku pune 22 godine staža. Kada radi ujutro radni dan joj počinje zvonjavom mobitela u 4:20.

-Budna san oko 4 i 20, dignen se, stavin kavu, pa u kupatilo,  kava prokuva i ladi se. Probudin muža i onda na tanane pijemo kavu do negdi  pet i po, a onda se ki manijak oblačin zadnjih pet minuta. Ma kava se mora popit, al’ ne volin kad me muž pita šta ćemo za ručak, digne mi se kosa na glavi – smije se Suzana.

Pitam je, kad već spominjemo muža, kako su se upoznali, a ona me već priprema da o tom može dugo pričati.

-Ma pričajte vi teta Suzana, nisam ja sad skroz anti romantik  –

– On ti je doša u Šibenik sa 11 godina, iz Bosanske Posavine raditi na Zlarin, a kasnije završija u Slobodnoj plovidbi.  Upoznali smo se jednu večer, zahvaljujući-  cigaretama. Bila je neka proslava, ne sićan se više, i meni i bratu nestalo cigareta. Brat je otiša po cigarete i nikako nazad, a meni tribale samo dvi i ja odo leć’. Nikako se on ne vraća, ja izašla iz kuće i našla brata, a u kantunu sidija moj muž. I tako smo se upoznali, bili skoro devet godina u vezi i vinčali se –

Priča o njenom vjenčanju je za mene bila, baš pravo, romantična. Naime, tu godinu kad su se trebali vjenčati Suzani je umro otac pa su vjenčanje prebacili dogodine, na Silvestrovo 1998. Ceremonija u matičara, obitelj i najbliži prijatelji. Na moje pitanje slavi li godišnjicu na neki poseban način odgovara da sve ukomponira u proslavu Nove godine.

Iako je dugo vremena radila u javnom wc-u, trenutno joj je zaduženje Kalelarga. Dva direktora koja su odavno u penziji su joj ostali u najboljem sjećanju- jedan jer joj je dao rješenje o zaposlenju, a drugi jer je bio dobar čovjek. Kolege su na dane, kao i svaki čovik, priča Suzana, a svakom iziđe u susret pa već dugo zna odraditi i popodnevne smjene. Povjerila mi je kako u vremenu otkad radi popodne, ne zna niti koji se dućan otvorio, a kamoli gdje je.

-Meni je bitno da ja radin, godišnji možemo koristiti skoro uvik osim liti jer sa dolaskon turista ima i više posla. I ne daju nam da radimo po kiši nikako,  niti po sitnoj, paze na nas da se ne razbolimo.

cistacica suzana vincetic 070716 3

Zvoni joj mobitel i kaže pijem kavu s prijateljicom.

S najviše ljubavi ipak priča o Maxu-crnom mješancu s bijelim fekicama na šapama i trbuhu, odma vadi mobitel i pokazuje slike, pitam je onda je on kao vaša beba a ona odgovara – nu!!!

-Spava sa mnon, slučajno san ga uzela i momentalno me kupija, ima je misec i po dana i prominija je šest udomitelja , niko ga nije tija jer je crn. Spava na kušinu s nama i kad je vruće i ledeno, ne damo mi na njega, a muž kaže da samo misli na gazdaricu. Zna mi muž viknit na njega pa dok mu se ne izvine ne dolazi kod njega –

U slobodno vrime Suzana ode na kupanje sa sestrom, nije bitno di, kaže.

– Jedne godine nam upa godišnji kraj petog i cili šesti misec. Kupala san se stalno i odmarala se četri  dana, bila san crna ki ova crna pepeljara –Srima,  Martinska, Jadrija, to je bilo tad i ko zna kada –

-Bilo je i ružnih situacija dok san radila – nastavlja,  ali to je bilo sve kratko  i zaboravilo se brzo. Sova mi je osta u sjećanju, kad je ima novaca otiša bi u wc, platija i svaki put se zahvalija, a kad nema novaca nikad nije ulazija, bija je čovik od principa. Jedne godine sidin ja na skalama i dolazi Sova i pita iman li dva cigareta, ja kažen iman prijatelju i tri, al’ on nije tija nego na kraju uzeja dva, bija je dobar čovik –

U priči iskrsne i pitanje o javnom zahodu,  kaže Suzana da je donji kraj katedrale isplativiji jer nema kafića. Pitam je kako inače provodi dane, pa se malo promišlja.

-Ženo moja, ja ti ne volin monotoniju, neka se radi do mirovine, a onda bi volila, ako Bog da imat svoje apartmane-

-Teta Suzana, a imate li vi neki hobi, rješavate li križaljke, gledate serije?-

– Ajme, ja ti obožavan turske sapunice,a sad ću ti reć zašto! Ne završavaju sve sritno, štaš uvik gledat nešto,a znaš kako će završit. Hrvatske sapunice ne gledan, dosta je meni životnih serji u Hrvatskoj. Muž ti gleda sa mnon, pribaci na nogomet samo kad su reklame. Kad završi serija, ja i moj Max odemo šetat,a onda je daljinski njegov-

-Ma bili ste mi super, sad bi ja s vama čakulala cilo popodne, al evo za kraj imate li neku mudrost životnu za ostavit našoj mladoj generaciji?

– Slušaj,moj ti je muž stariji od mene 15 godina, pa zapiši ovu- Bolje sa starim papat, nego sa mladin plakat! Eto ti mala, iden sad na posa.

I tako smo se pozdravile nas dvije, obje s osmjehom na licu- ona jer je ispričala što joj je na duši, a ja oplemenjena humorističnim pričama koje ću zasigurno još dugo prepričavati.

 

 

 

Komentiraj

komentara
Komentari objavljeni pod određenim korisničkim imenom nisu stav uredništva ili izdavača, pa ne snosimo nikakvu odgovornost za štetu trećoj osobi.