Ispovijest jednog oca: ‘Pravo prijateljstvo ništa ne može prekinuti’

‘Imao sam sina, sportaša, odličnog učenika, budućeg reprezentativca, ponos moj. Imao je petoricu najboljih prijatelja, jedan je bio ženskaroš, drugi mangup, treći je problematičan, četvrti moglo bi se reći tužan, a peti pravi zabavljač, vragolan. Sva šestorica različitih karaktera a opet najbolji prijatelji. Jednog dana se moj sin nije vratio sa treninga. Udario ga je automobil. Dvadeset i dva dana se borio, ali je izgubio. Dvadeset i dva dana oni nisu izlazili iz bolnice, dvadeset i trećeg su plakali kao mala deca. Na njegov rođendan, koji nije dočekao nažalost, smo otišli na groblje, ja, žena i kćerka i ono što sam video taj dan mi je samo dokazalo koliko su se oni voljeli. Sva petorica sjede na rubu groba, piju pivo i pričaju sa njim. I tako već 10 godina na njegov rođendan oni dođu, sjednu i pokazuju da pravo prijateljstvo ništa ne može prekinuti. Hvala im.’

ispovesti.com

foto: ilustracija

Komentiraj

komentara
Komentari objavljeni pod određenim korisničkim imenom nisu stav uredništva ili izdavača, pa ne snosimo nikakvu odgovornost za štetu trećoj osobi.